
ЗАПИСИСРПСКЕ
ДИГИТАЛНА РИЗНИЦА КЊИЖЕВНОГ НАСЉЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Вишеград — Андрићград и мост на Дрини · Завичајни пејзаж Иве Андрића


Завичај: Долац код Травника (одрастао у Вишеграду)
Иво Андрић
Велики српски књижевник, дипломата и једини југословенски добитник Нобелове награде за књижевност (1961).
„Чудно је како је мало потребно да будемо сретни и још чудније како нам често баш то мало недостаје.“


Завичај: Требиње
Јован Дучић
Један од најзначајнијих српских лиричара, есејиста и дипломата чије је дјело поставило врхунце српског модернизма.
„Човјек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не умије да поднесе...“


Завичај: Стричићи на Змијању код Бање Луке
Петар Кочић
Великан српске крајишке прозе, бунтовник и народни трибун који је снагом змијањског језика овјековјечио судбину човјека.
„Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.”


Завичај: Хашани код Босанске Крупе (Подгрмеч)
Бранко Ћопић
Најчитанији и најомиљенији српски приповједач, пјесник и романсијер који је опјевао подгрмечки свијет баште сљезове боје.
„Лутаћеш дуго свијетом бијелим, са витешким жаром, но једнога дана кораком невеселим, вратићеш се дому старом.“
Архив аутора
Комплетан списак свих 18 канонских писаца архивираних у фонду. Поставите курсор изнад имена за приказ портрета.
Десет канонских књига
На Дрини ћуприја
Романсијерска хроника вишеградске касабе и моста на Дрини кроз четири вијека.

Прво издање, Просвета, Београд (1945)
Временска оса
Књижевне епохе
19. вијек
Вишњић, Скендерова, Н. Дучић, Пелагић, Шантић, Ћоровић
Прва половина 20. вијека
Кочић, Дучић, Андрић, Митриновић, Гаћиновић
Друга половина 20. вијека
Ћопић, Капор, Кољевић, Капиџић-Хаџић, Братић, Ного, Раич
Очување српског језика и завичајног идентитета
Кроз савремену дигиталну архивацију биографских и библиографских података, платформа пружа увид у књижевни континуитет од устаничких стихова Филипа Вишњића из 1815. године све до савремених пјесничких објава Рајка Петрова Нога из 2006. године.
Грађа је намијењена широкој научној и образовној јавности, ђацима и студентима, као и дијаспори којој дигитална доступност пружа живу и непосредну везу са завичајном културом.






















