Архив „ЗАПИСИ СРПСКЕ“
ДИГИТАЛНА РИЗНИЦА КЊИЖЕВНОГ НАСЉЕЂА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Шта архив садржи
Архив садржи систематизоване биографске и библиографске податке за 18 канонских књижевника поријеклом из Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Обухваћен је временски распон од 1767–2022 године — од рођења сљепог епског пјевача Филипа Вишњића у Угљевику до упокојења академика Рајка Петрова Нога. Сви подаци систематизовани су у три књижевне епохе: 19. вијек, прва половина 20. вијека и друга половина 20. вијека.
2. Коме је архив намијењен
- Широкој јавности: свим грађанима и читаоцима ради слободног приступа националном књижевном стваралаштву без претплата или регистрације.
- Младима и образовању: ученицима, студентима и наставницима као верификовани извор за часове књижевности и научно-истраживачки рад.
- Дијаспори: српској заједници широм свијета за очување матерњег језика, ћириличког писма и трајне везе са завичајном културом.
3. Како су писци бирани
Селекција аутора ослања се на три темељна принципа:
- Завичајно поријекло: аутори који су рођени или су пресудан дио стваралаштва везали за географски простор данашње Републике Српске и БиХ.
- Књижевни канон: ствараоци чија су дјела историјски вреднована у капиталним студијама Јована Скерлића, Јована Деретића и издањима САНУ, АНУРС и Матице српске.
- Архивска вјеродостојност: укључени су искључиво аутори са прецизно утврђеним биографским изворима.
4. Финансирање и институционални оквир
Пројекат је реализован уз подршку и финансирање Министарства културе Републике Србије у оквиру јавног програма подршке културним дјелатностима и очувању српског културног насљеђа.
5. Носилац пројекта и техничка израда
Пројекат реализује истраживачки тим „ЗАПИСИ СРПСКЕ“ у сарадњи са стручњацима за књижевну историју и дигиталну архивистику.
Технологија: отворени статички веб систем са локалном базом података, оптимизован за дугорочно дигитално чување без комерцијалних зависности.